Правни допринос
Правни допринос
Арчибалд Рајс, као светски познат криминолог и форензичар, је објављивањем својих непристрасних, фактима поткрепљеним чланака у европским листовима и штампањем стручних ратних радова, први допринео сузбијању тадашњих предрасуда о србима у Европи и свету. Његова дела настала управо у време рата и масовног страдања српског народа 1914-1918, по својој оригиналности и објективности представљају примере шта значи научно стручно интепретирање резултата истраживања и знатно се разликују од неутемељене пропаганде која се користила за креирање јавног мњења и конципирање официјалних политика.
Доказе о злочиначким поступцима бугарских окупационих снага прикупљала је заједно са Рајсом међусавезничка комисија која је формирана да испита повреде Хашке конвенције и општег права у периоду од 1915 до 1918 године. Рајс и међусавезничка комисија су увидели низ кршења међународног ратног права као што су масакри, мучења, сакаћења српских заробњеника и рањеника. Забележено је и да су цивили и заробљеници терани на тешке физичке радове у непосредној зони ратних операција у самој линији фронта. У извештајима су подаци о покољу становништва, које су вршили не само официри, војници и команданти него и службеници окупационе власти. Сви подаци који су објављени у Рајсовим извештајима су установљени увиђајем, анкетом, прикупљањем средстава извршења и других материјалних доказа, односно свим методама криминалистике које се користе и данас.
Арчибалд Рајс је својим обавезама истражитеља злочина приступио врло одговорно, не одступајући од професионалне етике. О томе је у својим мемоарима записао да је “отишао и спровео анкету са свим потребним предострожностима“. Није се задовољавао тиме да саслуша стотине заробљеника већ је одлазио да сам на лице места, често ризикујући свој живот како би утврдио све што би се могло утврдити. Како он пише “Отварао сам гробове, прегледао лешеве и рањенике, посетио бомбардоване вароши, улазио у куће и вршио техничка испитивања на најсавеснији начин. Укратко чинио сам све да бих открио и проверио чињенице које сам објавио…“ односно радио је према најстрожијим научним критеријумима. Како и модерна правила криминалистике налажу , Рајс индиције и изјаве сведока није узимао олако, већ је на основу индиција постављао верзије које је темељно проверавао, и поткрепљивао конкретним чињеницама. Управо зато његови радови пробудили су интересовање светске јавности и шватани су озбиљно.
Као искусан форензичар, с посебним познавањем балистике, Рајс је пажњу посветио употреби муниције забрањене Хашком конвенцијом. Током тромесечног рада прикупио је непобитне доказе да су аустријски војници користили недозвољену муницију. Рајс детаљно описује изглед и техничке карактеристике експлозвних зрна, фабрике у којима се она производе, њихово разарајуће дејство и истиче да је њихова употреба конвенцијама изричито забрањена. Иако су усвојили конвенцију употреби хуманих метака, империја је тврдила да класичан метак није погодан за мирнодопску стражарску службу , за увежбавање војника на терену те су почели да производе недозвољену муницију под називом вежбовни и меци за упуцавање. Аустријанци су Рајсове тврдње покушали да негирају, али је Рајс провереним доказима довео до њиховог неизбежног признања.
У посебном делу Рајс пише о бомбардовању кућа противно правилима ратног права. Утврдио је да су гранате слате на приватне куће, државне зграде и фабрике, и знаменитости Београда. Такође је утврдио, обдукцијом лешева и пркупљањем доказа масовну употребу дум дум метака, паљевину кућа, пљачкање имовине, силовања, масовна убиства итд. Његови извештаји су садржали тачан број жртава, с пуним именима и презименима, порекло, годином, полом и годинама старости.
Од његових бројних извештаја издатих у периоду 1914- 1920 као најзначајније треба навести: Страдање града Битоља, Извештај- анкета о бугарским злочинима (која представља важан документ у коме се наводе докази о коришћењу недозвољене муниције), Аустро-бугаро-немачке повреде ратних закона и правила, Аустроугари у освојеној Србији, рад Аустро-бугаро-немци у окупираној Србији- документа непријатеља (у коме постоји велики број фотографија које сведоче о зверствима почињених према српском народу) и Одговори на аустроугарске оптужбе против Срба.
Осим Рајсове анкете, извештаји савезничких дописника, публициста, књижевника и научника, званични извештаји савезничких дипломата као и многих лекара и другог особља међународнох савезничких мисија и припадника Црвеног крста, значајно су допринели да свет сазна о злоделима Аусто угара у Србији. Управо пробој ових информација у свет условило да се за помоћ Србији и српском народу јаве бројнои медицински, финансијски и други покрети.Његови радови имали су упориште у научном и стручном методу прикупљања података и садржају изворних информација које су засноване на непосредном увиду и на анкети истраживању које је сам реализовао. Стога су садржаји његових чланака изазивали велико интересовање и код политичара и код дипломата, али и ширих кругова интелигенције у Србији а и у Европи, чиме је значајно подигнуто интересовање за збивања на српском ратишту.
Оригиналност Рајсовог рада и његова непристрасност у саопштавању резултата истраживања о безумљу и зверском понашању аустроугарско бугарских трупа у Србији, обезбедили су продор у најширу јавност. Рајсови извештаји послужили су за ревизију постојећих закона међунараодног ратног права, као и за доношење нових. Због тога, Рајсов допринос је немерљив.
Рајсови извештаји о злоделима нису имали само позитиван утицај на Србију, већ и много шире пошто је он истовремено био поборник циљева и идеала који су имали наднационални чак и општи човечански значај. Величина Рајсове улоге била је свакако и у томе што је он представљао савест слободарске Европе која је захваљујући таквим личностима изградила свест и вредности које треба да поседује сваки европљанин.